Човјек је биће које одувјек тражи слободу...Налази је или губи, али је тражи. Вијекови прохујаше у измаглицама и сунчаним данима, вјетровима или сније
Човјек је биће које одувјек тражи слободу…Налази је или губи, али је тражи. Вијекови прохујаше у измаглицама и сунчаним данима, вјетровима или снијегу и зими, али вазда је слобода у уму и срцу људскоме. Нијеми призив или гласни вапај за њом не престаје,…Србске зоре и дани свијетли и бљештави, вазда су је тражили и нису одустајали, али она (слобода) је вазда тражила нову жртву и нови подвиг,..Зашто? Жртва и подвиг, су носили и носе вазда узвишеност, мисли и срца,…Корак више, ка Творцу и Спаситељу…Сваки подвиг,молитвени или војни,самопрегорни или физички,води ка врху славе, а слава је вазда слава, без обзира на врсту подвига…Некада се Хришћани питају, да ли је некакво стање у друштву, Богом дато или је допуштење само Његово?? Свето Јеванђеље каже: Свака власт је од Бога! Свети Оци веле, пак: Власт може бити по Богу, али може бити и по допуштењу Његову!..?И једно и друго је правилно…Власт, по Богу јесте свака,али није довршена мисао јеванђељских ријечи…Да ли је та власт по вољи Његовој или допуштењу Његову??Дакле, човјек је у првом случају биће слободно а у другоме, биће робујуће …Борба за слободу, је вазда отворена, ако Божија воља није присутна у једном народу…Она се тражи (слобода) и од самога Творца ка човјеку и друштву у коме она не постоји…
Дужност људска, бреме обавезивости тражи ка Богу, да понесе жртву, борбе за слободу и праведност исконску,библијску…Тежња ка остварењу слободе личне и друштвене је обавезна и природна,…Својствена човјеку, као слободном бићу, сатканом по обличју Творца и наравно по Његовој вољи и ријечју…Тамо,гдје не постоји јеванђељска воља Божија, тамо постоји Светотачко тумачење допуштења Божијег’…Али допуштење тражи помак и зближавање срца људакога и ума даровитога,са Творцем Његовим,..Са вољом Његовом Светом…Са вољом Бога Живога…У свакој дакле невољи или поробљености човјека,као слуге Христа Бога нашега,Господ тражи људски повратак Творцу своме и остварење слободе која му је дарована (човјеку) бесплатно и поклонички, са огромном љубави, коју само Бог може дати и даровати, Његовом малом створењу, човјеку…За ту слободу, имамо се борити, ма колико она изгледала далеко,недокучиво,страшно,нестварно,немогућно или нереално…Слобода је предуслов за рај,…Карта за вјечност…Она је нужност, па макар се плаћала и главом, муком или крвавом жртвом, али она је суштина и темељ нашег постојања…Слобода је рођена од мајке Правде и оца Истине!!Због њених родитеља ваља нам и пострадати,е да би се родили за живот вјечни…А има ли браћо и сестре ишта скупље или драгоцјеније, од Живота вјечнога,за човјека као Божијег створења??? 
Нема…И неће ни бити…
С нами Бог-Јест и биће…Амин..+
Мићо М Бајић
