Тако ме страшно мисли муче, што чујем пјесму весеља над гробницом мојих побратима; што сам недослједан старих хајдука и јунака из Србских крајева, кој
Тако ме страшно мисли муче, што чујем пјесму весеља над гробницом мојих побратима; што сам недослједан старих хајдука и јунака из Србских крајева, који нису остајали дужни никоме, ко их је за срце ујео! Ако би успио да се добро осветим,зар би било рађе и поштеније смрти од те?? Не би…
Али ја нисам рођен за таква прегнућа, моје је покољење “окусило” СВЈЕТСКУ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ и ја сам научен у дому, у школи,у цркви, у друштву, у држави да не убијам, да се не светим! Али сам зато “научен”по тој НОВОЈ И УСВОЈЕНОЈ “ТРАДИЦИЈИ, да се патим и испаштам; и ја, и цио мој Србски народ…Неко нам је улио “ОТРОВА И КАЛА” у биће које се није развијало, по НАСЛЈЕДНОЈ СРБСКОЈ ТРАДИЦИЈИ…Срби праштају другоме, а њима НИКО! Зар би нас истисла земља, наша РОДНА ГРУДА из свога загрљаја, да нисмо постали меки према непријатељу, који нам у рату лоче крв??? БРАТИМО СЕ СА НЕБРАЋОМ, дружимо се са недружином…
Стојимо на бранику туђих права, а своја занемарујемо…Свако нам је пречи од себе…У туђину гледамо брата, а у брату небрата! Не можемо да кажемо што желимо да кажемо…Боримо се за демократију, а она нам ИСКОПА ГРОБНИЦУ, зато што је у рукама непоштених људи…Тако сам, и због тога, кривог правца, изгубио слободу, земљу и донекле народ,бачен у беспуће, да лутам и да не налазим мира, чак ни овдје на царској земљи, којом су некада господарили Срби !..
Слобода носи жртву, а жртва рађа слободу !
А данас,ни жртве ни слободе…Изгледа да је онај “отров и кал”,одрадио своје…Карте су распродате…Остала је фукара на челу и сиротиња на дну…И нијема средина
…+
